Prespansko jezero 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5 | Nivo: PMF

ПРЕСПАНСКО ЈЕЗЕРО
Вода Преспанског језера испуњава најдубљи део Преспанске котлине, чија је површина 1 030 км2. Окружена високим планинама Горбес, Нередска, Баба, Пелистер, Бигла, Петрина, Галичица, Ореовска и Иван, једна од најпространијих на југу Балканског полуострва. Дно котлине је плодно и лепо обрађено. Плантаже јабука из Преспанске котлине дају богат род. Преспанска котлина је тектонског порекла. Терен разноврсне геолошке грађе и структуре указује на тектонске покрете спуштања и издизања дела Земљине коре. Почетком леденог доба Преспанска котлина је била испуњена водом и траговима на ободу котлина, закључује се да је језеро достизало надморску висину од 933 м до 975 м. То је 80 до 123 м више од данашње надморске висине. Преспанско језеро је за време леденог доба било повезано језероузином са Маличким језером у Корчанској котлини, а преко овог са Охридским језером. Веза Преспанског језера са групом Десаретских језера у Грчкој није научно утврђена и захтева детаљна геоморфолошка проучавања Корчанске котлине. Најбољи индикатори некадашњих нивоа воде Преспанског језера су абразионе терасе релативне висине 123 м, 80 м, 40 м, 20м, и 5 до 6 м.
Надморска висина Преспанског језера је 853 м. Површина му је 274 км2, што значи да захвата око 20% површине Преспанске котлине. Веома је неправилног облика, што је последица великих промена у прошлости.
Састоји се из 3 дела. Највећи је Голема Преспа, мањи Мала Преспа, а
најмањи Мало језеро. Од укупне површине Преспанског језера Македонији припада 176, 8 км2, Албанији 49, 4 км2. Мала Преспа, која припада Грчкој, назива се Микри Преспа. Он је заједно са уским приобалним појасом проглашен националним парком, па га туристи радо посећују.
Преспанско језеро, се неоправдано поистовећују са Големом Преспом. Дуго је 28, 6 км. Ширина језера варира од 9, 5 км до 16, 9 км. Источни приобални појас одликује се малим лучним прошерењима и доста широким прешчаним појасом, који је погодан за уређење плажа. Обала је благо извијена и одликује се малим заливима. Западни приобални појас представљен је кречњачким падинама планина, које се на неким местима стрмо дижу над водом. Кречњачки клифови високи 30 – 40 м, слични су онима на Охридском језеру и Јадранском мору. У источном делу Преспанског језера истиче се Њивички залив, који има облик оштрог лука. У овом делу језера налази се острво Мал град. Дугачко је 250 м, а широко 150 м. Стране су му засечене абразијом и претворене у клифове високе 20 – 30 м. На западном делу обале истичу се ртови Макарија и Косорник. Између њих је залив Завир. У овом делу Преспанског језера је острво Голем град. Оно је дугачко око 800 м и широко око 500 м. На југу Преспанског језера је Петровски залив.
Највећа дубина Преспанског језера износи 54, 2 м. Измерена је у Њивичкој ували, у југозападном делу басена. Просечна дубина језера је 18, 8 м. Укупна запремина језерске воде износи 5 148 км3. У односу на Охридско језеро то је 9, 8 пута мање, а у односу на Скадарско 3, 2 пута више.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]